Pojam "provizija kuće u pokeru" traži pogled na dva stola. Sve vrste pokera dele isto rangiranje ruku, ali ne i istog protivnika. U pokerskoj sali gosti igraju međusobno, a kuća naplaćuje proviziju. Za stolom u kazinu igra se protiv dilera, po tabeli isplata. Ta razlika određuje šta se može naučiti, koliko igra košta i gde veština stvarno vredi.
Diler u ultimate teksas holdemu deli karte iz jednog špila: po dve karte svakom igraču i sebi, zatim tri zajedničke karte na sredinu, pa još dve. Kad nema kvalifikaciju, ante se igraču vraća, a ostali ulozi ostaju u igri. Blind se plaća samo za jaku ruku igrača, od kente naviše, pa često ide nerešeno i kada igrač pobedi. Svaka ruka se vodi samostalno, pa igrači za istim stolom ne utiču jedni na druge.
Provizija kuće u pokeru naplaćuje se samo u igrama među igračima. Kazino tada ne igra protiv gostiju, nego od svakog pota uzima mali procenat, obično nekoliko odsto uz gornju granicu, ili naplaćuje sat provedenog vremena za stolom. Kod igara protiv dilera provizije nema, jer kuća zarađuje preko tabele isplata. Igraču to govori da u sali za poker veština može da nadjača proviziju, a da za kazinskim stolom nijedna strategija ne pobeđuje prednost kuće.
Kao zabava da, ali ulog po ruci lako naraste do deset antea, jer se pre svakog otvaranja može dodati jedan, dva ili tri antea.
Igre među igračima, kao teksas holdem, omaha i stud, i igre protiv kuće, kao karipski poker, misisipi stud i ultimate teksas holdem.
Neke sale za poker naplaćuju vreme po satu umesto procenta od pota, a za kazinskim stolom nijedna strategija ne nadjačava prednost kuće.
Par od šestice do desetke vraća ulog, a par žandara ili jača ruka donosi dobitak; dilerove ruke nema, igra se samo protiv tabele.
Samo za jaku ruku igrača, od kente naviše, pa blind često ostaje nerešen čak i kada igrač pobedi dilera.