Појам "провизија куће у pokeru" тражи поглед на два стола. Све врсте pokera деле исто рангирање руку, али не и истог противника. У pokerskoj сали гости играју међусобно, а кућа наплаћује провизију. За столом у казину игра се против дилера, по табели исплата. Та разлика одређује шта се може научити, колико игра кошта и где вештина стварно вреди.
Дилер у ultimate тексас холдему дели карте из једног шпила: по две карте сваком играчу и себи, затим три заједничке карте на средину, па још две. Кад нема квалификацију, анте се играчу враћа, а остали улози остају у игри. Блинд се плаћа само за јаку руку играча, од кенте навише, па често иде нерешено и када играч победи. Свака рука се води самостално, па играчи за истим столом не утичу једни на друге.
Провизија куће у pokeru наплаћује се само у играма међу играчима. Казино тада не игра против гостију, него од сваког пота узима мали проценат, обично неколико одсто уз горњу границу, или наплаћује сат проведеног времена за столом. Код игара против дилера провизије нема, јер кућа зарађује преко табеле исплата. Играчу то говори да у сали за poker вештина може да надјача провизију, а да за казинским столом ниједна стратегија не побеђује предност куће.
Као забава да, али улог по руци лако нарасте до десет антеа, јер се пре сваког отварања може додати један, два или три антеа.
Игре међу играчима, као тексас холдем, омаха и студ, и игре против куће, као карипски poker, мисисипи студ и ultimate тексас холдем.
Неке сале за poker наплаћују време по сату уместо процента од пота, а за казинским столом ниједна стратегија не надјачава предност куће.
Пар од шестице до десетке враћа улог, а пар жандара или јача рука доноси добитак; дилерове руке нема, игра се само против табеле.
Само за јаку руку играча, од кенте навише, па блинд често остаје нерешен чак и када играч победи дилера.